Makrame, umetnost ili…?

Sama reč makrame, što znači čvoričanje ili uzlanje, prvi put se pojavljuje u Evropi u upotrebi sredinom XIX veka. Postoji nekoliko teroija o poreklu ove reči, od kojih su dve najprihvatljivije. Prema prvoj, ime potiče od arapske reči migramah što u bukvalnom prevodu znači zaštita. Kasnije je poprimila šire značenje, tako da se pod time imenom podrazumeva marama, koprena ili šal za pokrivanje glave. Druga važeća teorija je da je pojam makrame nastao od turske reči makrama, što znači ukrašena maramica ili marama. Ova reč se odomaćila i u srpskom jeziku. Pre nego što krenemo na kraće putovanje kroz istoriju čvorićanja, možemo reći da je makrame veština ukrasnog rada zasnovanog na čvorovima stara koliko i čovečanstvo.

Čvoričanje potiče od početka ljudske istorije i može se reći da je vezivanje čvorova jedna od čovekovih instinktivnih radnji. U vreme kada još nije znao za eksere, zavrtnje, lepak i lepljive trake, čovek je dva predmeta mogao spojiti jedino vezivanjem čvorova. U tu svrhu je koristio ono što je imao pri ruci: boljna vlakna, trake životinjskih koža, ljudsku kosu, trsku ili vlati trave.

Uporedo sa praktičnim i u svakodnevnom životu nasušnim čvoričanjem, razvijalo se i ukrasno uzlanje. Smatra se da su i stari Kinezi i Japanci prvi primenili ukrasne oblike čvorova. Ove uzlove nalazimo i u ostacima drugih starih civilizacija. U egipatskim grobnicama su pronađeni uzorci ukrasnog čvoričanja stariji od četiri hiljade godina.

Mnogo pre otkrića jednostavnijih oblika tkanja, čovek je odevne, ukrasne i druge predmete izrađivao isključivo čvoričanjem i preplitanjem raznih materijala. Isto tako, čovek je vrlo rano počeo upredati i uvrtati biljna i životinjska vlakna u deblje konopce i užad. Tako se uporedo sa užarstvom razvijala veština čvoričanja.

Osim praktične i ukrasne namene, čvorovi su u istoriji čovečanstva imali još jednu, izuzetno važnu ulogu. Njima su se ispisivale poruke, važniji datumi, a koristili su se i za računanje. U staroj kulturi Inka postojao je vrlo razvijen sistem pisanja pomoću čvorova. Oblik, veličina, položaj i boja čvorova, kao i njihov međusobni odnos, imali su svoja određena značenja. Slično je bilo i kod severnoameričkih Indijanaca. Stari Kinezi su se koristili čvorovima kao podsetnicima i zapisima. I danas po neko vezuje čvor na maramici kada se želi na nešto podsetiti – ovaj običaj potiče iz Kine.

Neke od najstarijih primera ukrasnog čvoričanja nalazimo na bogato ukrašenim odevnim predmetima kod mnogih starih naroda. Rubovi raznih plaštova, kapuljača, ogrtača i konjske opreme završavali su se čvoričanim resama najrazličitijih oblika.

Tokom minulih vekova, čvoričanje se razvijalo i usavršavalo u svim kulturama i u svim delovima sveta. Poseban doprinos uzlanju dali su moreplovci. Na dugim putovanjima, u časovima dokolice, mornari su prekraćivali vreme izrađujući najrazličitije čvoričanje predmete. Materijala za rad je bilo u izobilju: razni konopci, užad i ribarski konac. Neprekidnim vežbanjem i eksperimentisanjem nastajli su bezbrojni uzorci složenih čvorova, pletenica, namotaja i prepleta.

U XV i XVI veku u Evropi je rasprostranjen poseban vid čvoričanja. To su razne uzlane čipke. Ovu veštinu su od Arapa preuzeli Španci, a odatle stižu u Italiju. Za razliku od Arapa, koji su za čvoričanje koristili gajtane i druge deblje materijale, Italijani su za rad upotrebljavali mnogo finije i kvalitetnije konce. Najpre u Đenovi, a zatim i u ostalim krajevima Italije, neprestano se usavršavala ova veština, da bi svoj puni procvat dostigla u doba renesanse.

Veština čvoričanja je bila vrlo raširena u Engleskoj, ali tek u kasnijem viktorijanskom razdoblju dostiže neslućenu popularnost. Ovaj period se smatra za zlatno doba makramea. Kićenje u ukrašavanje domova bilo je u modi – čvoričalo se praktično sve. Ovome je pogodovao veliki asortiman opreme, pribora i materijala za čvoričanje. Mnogobrojne knjige i časopisi iz tog vremena donosili su mnoštvo saveta , uputstava za makrame, tako da je svako mogao naći ponešto za sebe. Skoro da nije bilo kuće u kojoj nije bio barem neki čvoričani predmet: stoljnaci, pokrivke, abažuri za svetiljke, ukrasni dodaci za baldahine, naslonjače, paravane, krevete, svećnjake itd.

Po završetku viktorijanskog razdoblja, čvoričanje polako pada u zaborav, da bi za kratko ponovo postalo popularno četrdesetih godina prošlog veka. U ratnim i posleratnim kriznim godinama, normalno, malo ko misli na uzlanje. Tek u poslednjoj deceniji čvoričanje ponovo stiče zasluženu pažnju i popularnost. Uz tradicionalne i dobro poznate materijale, danas na raspolaganju imamo i druge raznovrsne i raznobojne niti i prediva za čvoričanje, što u još većoj meri podstiče i inspiriše za rad. Svakako da svako vreme nosi svoja obeležja i specifičnosti, pa tako, ono što je nekada bilo prihvaćeno i moderno danas to više nije. Međutim, istim, davno poznatim čvorovima, raspoređenim na novi i savremeniji način, odražavaju se savremena stremljenja u modi i dizajnu, kao verna slika sadašnjeg načina i tempa života.

Tehnika čvoričanja je danas prihvaćena kao umetnički oblik izražavanja i izučava se u umetničkim i drugim školama. Prastara veština ponovo pleni svojom jednostavnošću, ali i neponovljivom lepotom i izražajnošću.

About these ads
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s